- poluotvornik
- pȍluotvōrnīk m <N mn -īci>DEFINICIJAfon. vrsta glasa koji nastaje zbog manjeg zatvora prolaska zračne struje; sonant, zvonačnik, opr. otvornik, zatvornikETIMOLOGIJAvidi poluotvoren
Hrvatski jezični portal. 2014.
Hrvatski jezični portal. 2014.
otvornik — òtvōrnīk m <N mn īci> DEFINICIJA fon. vrsta glasa koji nastaje tako da zračna struja slobodno prolazi između govornih organa dok glasnice pri tome titraju (a, e, i, o, u); vokal, samoglasnik, opr. zatvornik, poluotvornik ETIMOLOGIJA vidi… … Hrvatski jezični portal