ja

jȃ zam. <G A mȅne, enkl. me, D L mȅni, enkl. mi, N mn mȋ, G nȃs, D L nȁma> (lična za 1. l. jd)

DEFINICIJA

v. ego

FRAZEOLOGIJA

A[i]. infinitiv + mi (nam) + je[/i] retor. knjiš. javlja se umjesto konstrukcija s moram, potrebno je da + prezent predstoji mi itd. [putovati mi je = moram putovati, treba da putujem, predstoji mi put/putovanje itd.];

[i]B.[b] ja pa ja[/i][/b] (kaže se za onoga tko se samo hvali);

imati svoje ja imati svoj stav, biti čvrstog karaktera, imati brka, usp. brk ;

to ja znam (s naglaskom na ja) 1. zaključne riječi za pojačavanje onog što je prethodno rečeno u zn. neka se drugačije ne tvrdi, ne može se govoriti drugačije ili činjenice prikazivati na drugačiji način [Ona boji kosu i sva je sijeda, to ja znam!] 2. u zn. to znam ja, a ne netko drugi u zn. [to je ono što ja znam] 3. to je onoliko koliko ja znam [Tune više nema u Novigradskom moru. To ja znam = koliko je meni poznato];

ja kao ja (u dijaloškoj situaciji na pitanje sugovornika što o tome misli kad se želi uzeti malo vremena da se promisli, kad se najavljuje samo svoje mišljenje ili to isto skromno ističe) [[i]A: Dobro, što vi mislite o toj smiješnoj izložbi? B: ja kao ja, pa vidite, meni se sviđa[/i]]; što se mene tiče, ja bih rekao, ako se mene pita, kad bih ja odlučivao;

ja sam ja ti si ti (itd. ti, on) (u dijaloškoj situaciji kad se želi reći da je govornik u drugačijim prilikama, da je drugačiji, da ima drugačije planove ili namjere i sl.); jedno vrijedi za tebe a drugo za mene

ETIMOLOGIJA

prasl. * (j)azъ, * (j)a (stsl. azъ, rus. ja, polj. ja) ← ie. *eg̕h₂om, *eg̕oh₂ (lat. ego, skr. aham)