blanketni

blànkētnī prid.

DEFINICIJA

ob. u:

SINTAGMA

blanketni propis pravn. propis u zakonu, uredbi i sl. koji ne sadrži u potpunosti sve potrebne odredbe (tzv. dispoziciju i sankciju), već ostavlja da se izostavljene odredbe dopune propisima nekog drugog zakona ili kakvim aktom drugog organa

ETIMOLOGIJA

vidi blanket