ćaćevina

ćȁćevina ž

DEFINICIJA

razg. ekspr. ono što je naslijeđeno od ćaće (ob. kad se govori o nekoj rastrošnosti, upropaštavanju materijalnih dobara i sl.) [baš ga briga, nije mu ćaćevina; oni s time postupaju kao da im je ćaćevina]; očevina

ETIMOLOGIJA

vidi ćaća