- slučajnost
- slučájnōst ž <G -osti, I -osti/-ošću>DEFINICIJAsvojstvo onoga što je slučajno [Vi ovdje! Kakva slučajnost!]; koincidencijaETIMOLOGIJAvidi slučiti
Hrvatski jezični portal. 2014.
slučajnost
Look at other dictionaries:
slučájnōst — ž svojstvo onoga što je slučajno; koincidencija [Vi ovdje! Kakva ∼ !] … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
slučájnost — i ž (ȃ) lastnost, značilnost slučajnega: moti me slučajnost izbora; slučajnost njegovega prestopka je očitna / roman prikazuje junaka, ki bi bil rad vzvišen nad slučajnostmi življenja ● redko zadnja točka na sestankih so običajno slučajnosti je… … Slovar slovenskega knjižnega jezika
nezgodácija — ž razg. nezgoda kao stjecaj okolnosti, nepovoljan stjecaj okolnosti, neželjena slučajnost; nezgoda, neprilika, nevolja, komplikacija … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
nezgodacija — nezgodácija ž DEFINICIJA razg. nezgoda kao stjecaj okolnosti, nepovoljan stjecaj okolnosti, neželjena slučajnost; nezgoda, neprilika, nevolja, komplikacija ETIMOLOGIJA vidi nezgoda … Hrvatski jezični portal
kazualnost — kazuálnōst ž <G osti, I osti/ ošću> DEFINICIJA svojstvo onoga što je kazualno; slučajnost, prigodnost ETIMOLOGIJA vidi kazus … Hrvatski jezični portal
kontingencija — kontingèncija ž DEFINICIJA 1. moguć, slučajan, neočekivan, nepredvidiv događaj 2. teol. kršć. slučajnost (nenužnost) nekog stvarnog egzistentnog bivanja; stvorenost ETIMOLOGIJA lat. contingentia … Hrvatski jezični portal
akcidencija — akcidèncija ž DEFINICIJA stjecaj okolnosti, slučajna oznaka ili moment, posljedica čina bez namjere; slučajnost, nebitnost, akcidens ETIMOLOGIJA srlat. accidentia ≃ accidens: slučajan, koji se dogodio ← accidere: pasti, slučiti (se), dogoditi… … Hrvatski jezični portal
akcidentalnost — akcidentálnōst ž <G osti, I osti/ ošću> DEFINICIJA ono što je slučajno; slučajnost ETIMOLOGIJA vidi akcidencija … Hrvatski jezični portal
kontingénca — e ž (ẹ̑) filoz. dejstvo, da nekaj je, pa bi lahko ne bilo, ali da je takšno, pa bi lahko ne bilo takšno; slučajnost, možnost: kontingenca biti … Slovar slovenskega knjižnega jezika
nújnost — i ž (ū) dejstvo, da je kaj nujno: a) združitev podjetij je nujnost; ekonomska, politična nujnost / dokazovati nujnost hitrejšega razvoja, večjega sodelovanja / izgovarjati se na nujnost svojega dela b) smrt je biološka nujnost; nujnost in… … Slovar slovenskega knjižnega jezika
