ureći
Look at other dictionaries:
urêči — urêčem dov., urêci urecíte; urékel urêkla (é) 1. po ljudskem verovanju navadno z besedo, s pogledom povzročiti, da kdo izgubi kako dobro, naravno lastnost, sposobnost: fanta je nekdo urekel, zato ga boli glava; ureči sosedu konja, svinje / vse… … Slovar slovenskega knjižnega jezika
ùreći — ùreći1 (što) svrš. 〈prez. urèčēm/ùreknēm, pril. pr. ùrekāvši, prid. rad. ùrekao, prid. trp. urèčen/ùreknūt〉 zakazati dogovor [∼ sastanak]; ugovoriti, dogovoriti s kim ùreći2 (koga) svrš. 〈prez. ùreknēm, pril. pr. ùrekāvši, prid. trp. ùreknūt〉… … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
ureći — ùreći2 (koga) svrš. <prez. ùreknēm, pril. pr. ùrekāvši, prid. trp. ùreknūt> DEFINICIJA baciti urok (na koga), urokom navući zlu kob, nesreću (pretjeranim hvaljenjem dobroga stanja, zdravlja itd.) ETIMOLOGIJA vidi urok … Hrvatski jezični portal
uricati — urícati1 (što, koga) nesvrš. <prez. ùrīčēm, pril. sad. uríčūći, gl. im. ānje> DEFINICIJA v. ureći ETIMOLOGIJA vidi ureći … Hrvatski jezični portal
uròkljiv — prid. 〈odr. ī〉 koji ima moć, koji može ureći (o očima, pogledu) … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
urokljiv — uròkljiv prid. <odr. ī> DEFINICIJA koji ima moć, koji može ureći (o očima, pogledu) ETIMOLOGIJA vidi urok … Hrvatski jezični portal
uricati — urícati2 (što, koga) nesvrš. <prez. ùrīčēm, pril. sad. uríčūći, gl. im. ānje> DEFINICIJA v. ureći ETIMOLOGIJA vidi urok … Hrvatski jezični portal
volkodlák — a [u̯k] m (ȃ) po ljudskem verovanju 1. bitje, ki je po sprednji polovici človek, po zadnji pa volk: psoglavci in volkodlaki / ureči koga v volkodlaka // človek, ki se lahko spremeni v krvoločnega, maščevalnega volka: po smrti, v spanju je postal … Slovar slovenskega knjižnega jezika
