žila

žȉla ž <G mn žȋlā, zb. žȋlje>

DEFINICIJA

1. bot. a. ogranak korijena biljke [pustiti žile ojačati, razgranati se, učvrstiti se] b. provodni element u biljci građen od ksilema i floema

2. anat. a. tkivo koje veže mišiće za kosti; tetiva b. krvna žila, vena, arterija

3. korbač od goveđe tetive

4. žica rudače, sloj minerala ili vode u zemlji

SINTAGMA

iz petnih žila svom snagom;

modra žila etnol. vena;

volovska žila elastična palica koja se dobije od vola, služi za udaranje [tući volovskom žilom];

žila kucavica 1. etnol. razg. glavna krvna žila; aorta, arterija 2. pren. glavna ulica, prometnica

ONOMASTIKA

pr. (nadimačka): Žȉlāvčić (Zaprešić), Žȉlavec (Međimurje, Baranja, Prigorje), Žȉlavī (Podravska Slatina, Podravina)

ETIMOLOGIJA

prasl. i stsl. žila (rus. žíla, polj. żyła), lit. gysla ← ie. *g^whiHslo- (lat. filum, armen. jil: tetiva)