zuzukati

zuzùkati nesvrš. <prez. zùzučēm, pril. sad. zùzučūći, gl. im. -ānje>

DEFINICIJA

1. (Ø) čuti se kao tiši ili prigušen trajan ili isprekidan zvuk sličan fućkanju, zujanju pčele i sl. [suze su ispunjavale njegove oči, od njih mu zadrhtaše teški brci kao kod gusara, u kojima je zuzukalo dobroćudno zviždukanje]

2. (komu) stalno nešto pričati ili prigovarati stalnim pričama ili opaskama; zujati, zukati, brundati

ETIMOLOGIJA

onom.