beglajter

beglàjter m

DEFINICIJA

reg. zast.

1. onaj koji je u pratnji neke druge osobe (ob. na plesu); pratilac, gardedama

2. glazb. onaj koji svira ili pjeva tzv. drugi glas, prati glavnu melodiju (ob. u tercama ili kvintama); pratilac, pratnja

ETIMOLOGIJA

njem. Begleiter