ponačiniti

ponačìniti se (Ø) svrš. <prez. ponàčinīm se, pril. pr. -īvši se, prid. rad. ponačìnio se, prid. trp. ponàčinjen>

DEFINICIJA

razg. izvršiti/obaviti veliku nuždu, »ići od sebe«, imati stolicu na nepriličan ili nekontroliran način; opoganiti se, iznerediti se

ETIMOLOGIJA

po- + v. način