pišmevrit

pišmevrȉt

DEFINICIJA

reg. žarg.

1. uzv. (ob. zamjenjuje cijelu uskličnu rečenicu) [Znaš što, pišmevrit! idi k vragu, nosi se, ne želim imati (s tim, s tobom i sl.) posla, s tobom (vama i sl.) sam gotov (raskrstio i sl.)]

2. prid. [Sve je to onako nešto, pišmevrit koji ništa ne vrijedi, koji je kratka trajanja i malog značenja površan, nesolidan, beznačajan]

3. pril. površno, nesolidno, beznačajno, prolazno

ETIMOLOGIJA

ekspr., v. rit