kopulativan

kȍpulatīvan prid. <odr. -vnī>

DEFINICIJA

koji spaja, veže; sastavni

SINTAGMA

kopulativne rečenice gram. nezavisnosložene rečenice čiji se sadržaji slažu;

kopulativni sud log. kategorički sud koji ima više subjekata i jedan jedini predikat (»Ivan i Luka čitaju.«);

kopulativni veznici gram. sastavni veznici: i, pa, te, ni, niti

ETIMOLOGIJA

vidi kopula