krìčati — (∅) nesvrš. 〈prez. krìčīm, pril. sad. krìčēći, gl. im. ānje〉 vikati oštrim visokim, piskutavim glasom (koji bi se mogao dočarati kao krik); vrištati; puštati krikove … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
kričáti — ím nedov. (á í) 1. govoriti z močnim, rezkim glasom: otroci kričijo na dvorišču; pijanec je kričal in mahal; vse križem je kričalo; glasno kričati / ekspr. kričati na vse grlo, na vse pretege zelo / ekspr. vran kriči nad poljem // izražati jezo,… … Slovar slovenskega knjižnega jezika
zakričati — zakríčati (Ø) svrš. <prez. zakríčīm, pril. pr. āvši, prid. rad. zakríčao> DEFINICIJA početi kričati, oglasiti se krikom ETIMOLOGIJA za + v. krik, kričati … Hrvatski jezični portal
Фонологизация — (фонематизация[1]) род диахронических процессов дивергенции[2][3] в языке: процесс возникновения и усиления новой фонологической оппозиции посредством превращения позиционно обусловленных аллофонов в самостоятельные фонемы … Википедия
κρίζω — (Α) 1. τρίζω 2. (για πρόσ.) κραυγάζω, ξεφωνίζω («ὥσπερ Ἰλλυριοὶ κεκριγότες», Αριστοφ.) 3. (στους Βοιωτούς) γελώ. [ΕΤΥΜΟΛ. Το ρ. κρίζω ανάγεται σε ονοματοποιία και εμφανίζει ρηματ. τύπους αντίστοιχους με εκείνους τού κράζω: ἔκριγον ἔκραγον,… … Dictionary of Greek
zakríčati — (∅) svrš. 〈prez. zakríčīm, pril. pr. āvši, prid. rad. zakríčao〉 početi kričati, oglasiti se krikom … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
cricit — cricí ( césc, ít), vb. – 1. A aviza, a dispune. – 2. A însărcina, a recomanda. sb. kričati a avertiza (Scriban, Arhiva, 1912; DAR). În Banat şi Olt. Trimis de blaurb, 21.10.2008. Sursa: DER … Dicționar Român
krik — krȋk m <N mn krȉkovi/krȋci> DEFINICIJA jak oštar uzvik koji nije odraz voljne radnje (od boli, straha, iznenađenja); vrisak SINTAGMA posljednji krik (mode/tehnike [b]itd.)[/b] ono što je najnovije u običajima ili na tržištu ETIMOLOGIJA… … Hrvatski jezični portal
buka — bȕka ž <D L bȕci, G mn bȗkā> DEFINICIJA 1. neželjen, uznemirujući zvuk; galama, graja, vika 2. pren. odjek u određenim krugovima ili u javnosti zbog nekog zanimljivog, skandaloznog i sl. događaja [mnogo buke ni oko čega; moramo dignuti buku … Hrvatski jezični portal
jangle pop — (izg. džèngl pȍp) DEFINICIJA glazb. postpunk pokret u SAD u sredinom 1980 ih temeljen na zvečećim gitarama, pop melodijama 1960 ih i tradiciji folk rocka i country rocka ETIMOLOGIJA engl. ≃ jangle: drečati, bučiti, kričati … Hrvatski jezični portal