obezbijediti

obezbijéditi (koga, što, se) svrš. <prez. obèzbijēdīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. obèzbijēđen, gl. im. obezbjeđénje>

DEFINICIJA

reg. [i] (+ srp.)[/i] osigurati, učvrstiti (se)

ETIMOLOGIJA

rus. obezbedít'