- obručnjak
- ȍbrūčnjāk m <N mn -āci>DEFINICIJA1. [i] (+ potenc.)[/i] ono što je u vezi a. s obručima, izrađivanjem obruča b. ono što je na obruče, što se drži ili sastavlja tako da ga stežu obruči2. željezno pomagalo, alatka kojom se izrađuju udubine u drvu, dno bačve, dno korita itd.; krumpajsel, kusaETIMOLOGIJAvidi obruč
Hrvatski jezični portal. 2014.