opusatiti

opùsatiti (koga, se) svrš. <prez. -īm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. opùsaćēn>

DEFINICIJA

reg.

1. vojn. opremiti (se) oružjem; naoružati (se)

2. opremiti, nakititi konja

ETIMOLOGIJA

tur. pusat: oružje; konjska oprema