ono

ònō zam. (sr 3. l. jd)

DEFINICIJA

1. a. (òno lična), v. on b. (pokazna), v. onaj

2. razg. a. bez značenja i nevezano mjestom u rečenici odnosi se na prethodno rečeno što se potvrđuje [ono što jest jest; ono nije da nije] b. na početku rečenice povezuje prethodno rečeno s onim što će se reći [ono što bi se reklo]

3. (u nejasnim prisjećanjima na što, kad se očekuje da će sugovornik potvrditi) [ti ono (ako se ne varam) ne voliš slađu kavu]

4. psih., v. id

FRAZEOLOGIJA

kad ono (veza za iskazivanje čega oprečnog očekivanju u prethodnom iskazu) [mislio sam sve u redu, kad ono ništa];

(ako se dogodi, ako se pronađe) ono najgore formula kojom se izbjegava da se spomene smrt ili to da je pronađena smrtonosna bolest (ob. rak);

ono što se stavi (doda, umetne itd.) refer. opća formula za opisivanje ili identificiranje predmeta kojemu onaj koji govori ne zna naziv, v. što

ETIMOLOGIJA

v. on