opet

ȍpēt pril. čest.

DEFINICIJA

1. a. još jedanput, iznova, ponovo b. pak, međutim [jedni imaju, drugi opet nemaju]

2. (s veznikom a) sa zn. neočekivane radnje: (pa) ipak, i pored toga, i na sve to, i sa svim tim, i uza sve to [ne želi, a opet ide]

3. za dovođenje u sumnju neke izrečene ili pretpostavljene tvrdnje, ob. u upitnim rečenicama ili u rečenicama koje počinju s »kao da« [zar smo mi opet sveznajući?; kao da smo mi opet sveznajući]

4. ipak, s druge strane, kad se sve uzme u obzir [to su, opet, prilične udaljenosti]

5. (u negiranoj rečenici) na kraju krajeva, kad se pravo uzme, ako ćemo pravo, na koncu konca [nisu to, opet, (baš) neke velike udaljenosti]

FRAZEOLOGIJA

opet on (ona) u dijaloškoj situaciji u zn. opet govori isto, ne da si dokazati

ETIMOLOGIJA

prasl. *opętь (rus. ópjat', češ. opět) ≃ o (b)- + v. peta