- oporeći
- opòreći (što) svrš. <prez. oporèčēm/opòreknēm, pril. pr. opòrekāvši, imp. oporèci, prid. rad. opòrekao, prid. trp. oporèčen>DEFINICIJAporećiETIMOLOGIJAo (b)- + v. poreći
Hrvatski jezični portal. 2014.
oporeći
Look at other dictionaries:
opòreći — (što) svrš. 〈prez. oporèčēm/opòreknēm, pril. pr. opòrekāvši, imp. oporèci, prid. rad. opòrekao, prid. trp. oporèčen〉 poreći … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
oporêči — rêčem dov., oporêci oporecíte; oporékel oporêkla (é) 1. z dajalnikom z besedami izraziti nasprotujoče stališče do izjave, mnenja drugega: vedno mu kaj oporeče / nobeni njegovi misli ni mogel oporeči; oporeči trditvi 2. star. preklicati, zanikati … Slovar slovenskega knjižnega jezika
oporeciv — oporèciv prid. <odr. ī> DEFINICIJA koji se može oporeći ETIMOLOGIJA vidi oporeći … Hrvatski jezični portal
oporicati — opòricati (što) nesvrš. <prez. opòričēm, pril. sad. opòričūći, gl. im. ānje> DEFINICIJA v. oporeći ETIMOLOGIJA vidi oporeći … Hrvatski jezični portal
opòricati — (što) nesvrš. 〈prez. opòričēm, pril. sad. opòričūći, gl. im. ānje〉, {{c=1}}v. {{ref}}oporeći{{/ref}} … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
