sinkrociklotron

sinkrocȉklotrōn m <G sinkrociklotróna>

DEFINICIJA

fiz. akcelerator, vrsta ciklotrona kod kojeg se frekvencija akcelerirajućeg električnog polja (koja je u običnom ciklotronu konstantna) sinkronizira s povećanim periodom čestica koje se ubrzavaju; kod relativističkih brzina povećava se masa čestica, i zbog toga period čestica više nije u fazi sa alternirajućim električnim poljem (čestice se više ne mogu ubrzavati), kako bi se to spriječilo frekvencija električnog polja se polako smanjuje u skladu s povećanjem mase čestica, tako se mogu dobiti energije i do 700 MeV za proton (kod običnog ciklotrona te energije su o. 10 MeV)

ETIMOLOGIJA

v. sinkron + v. ciklotron