istina

ȉstina[b] (I)[/b] ž

DEFINICIJA

1. ono što odgovara stvarnosti, što je s njom u skladu, ono što prikazuje neki događaj i sl. onako kako odgovara činjenicama ili iskustvu [čista istina; gola istina; žalosna istina; živa istina; istine radi; doznati istinu; govoriti istinu]

2. fil. slaganje mišljenja i predodžbe sa svojim predmetom [teorija istine]

SINTAGMA

logička istina fil. istina o poklapanju »uma i stvarnosti«; istina koja u prvom redu pripada izrazima, sudovima ili tvrdnjama;

ontološka istina fil. istina koja pripada svakom biću i svakom bitku

FRAZEOLOGIJA

istini za volju (za volju istine) formula za naglašavanje ili uvođenje podatka koji ide u prilog istini;

otići bogu na istinu jez. knjiž. umrijeti;

pogledati istini u oči hrabro se suočiti s činjenicama;

što je istina, istina (je) tako je, zaista je tako (odnosi se na ono što je rekao predgovornik ili onaj koji govori);

zaobilaziti istinu eufem. lagati

ETIMOLOGIJA

prasl. i stsl. istina (rus. ístina), v. isti