izviniti

izviniti
izvíniti se svrš. <prez. ìzvīnīm se, pril. pr. -īvši se, prid. rad. izvínio se>
DEFINICIJA
razg. [i] (+ srp.)[/i], ob. u: [izvini!; ja se izvinjavam] ispričati (se), v.
ETIMOLOGIJA
rus. izvinít'sja ≃ viná: krivica

Hrvatski jezični portal. 2014.

Игры ⚽ Поможем написать курсовую

Look at other dictionaries:

  • izvíniti se — svrš. 〈prez. ìzvīnīm se, pril. pr. īvši se, prid. rad. izvínio se〉 razg. (+ srp.), {{c=1}}v. {{ref}}ispríčati (se){{/ref}}, ob. {{001f}}u: [izvini!; ja se izvinjavam] ✧ {{001f}}rus …   Veliki rječnik hrvatskoga jezika

  • izvíniti — em in zvíniti em dov. (í ȋ) natrgati ali pretrgati ovojnice in sklepne vezi: tako trdo ga je prijel, da mu je izvinil roko; izviniti si nogo v gležnju izvíniti se in zvíniti se star. izviti se, izmuzniti se: čakal je na možnost, da bi se izvinil …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • izvinjavati — izvinjávati se nesvrš. <prez. izvìnjāvām se, pril. sad. ajūći se, gl. im. ānje> DEFINICIJA v. izviniti ETIMOLOGIJA vidi izviniti …   Hrvatski jezični portal

  • Croate — Cet article concerne la langue croate. Pour le peuple croate, voir Croates. Croate Hrvatski Parlée en Croatie, Bosnie Herzégovine, Serbie (Voïvodine) et d’autres pays Région Europe centrale …   Wikipédia en Français

  • Langue croate — Croate  Cet article concerne la langue croate. Pour le peuple croate, voir Croates. Croate …   Wikipédia en Français

  • ispríčati — (što, se) svrš. 〈prez. ìsprīčām (se), pril. pr. āvši (se), prid. trp. ìsprīčān〉 1. {{001f}}(što) a. {{001f}}u cjelini usmeno izložiti; ispripovijedati b. {{001f}}završiti pričanje do kraja; dopričati, ispripovjediti 2. {{001f}}(koga, što)… …   Veliki rječnik hrvatskoga jezika

  • izvinjávati se — nesvrš. 〈prez. izvìnjāvām se, pril. sad. ajūći se, gl. im. ānje〉, {{c=1}}v. {{ref}}izviniti se{{/ref}} …   Veliki rječnik hrvatskoga jezika

  • izvinjenje — izvinjénje sr DEFINICIJA razg., v. isprika ETIMOLOGIJA vidi izviniti …   Hrvatski jezični portal

  • zviniti — ipd. gl. izviniti ipd …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • zvíti — zvíjem dov. (í) 1. narediti, da kaj prožnega, podolgovatega (večkrat) pride okrog kake osi in dobi valjasto, kroglasto obliko: zviti list, preprogo, zastavo; namazati palačinko z marmelado in jo zviti / zviti papir v stožec, sveženj / zviti jadra …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

Share the article and excerpts

Direct link
Do a right-click on the link above
and select “Copy Link”