grm

gȑm m <N mn gr̀movi, N zb. gr̀mēnje/gȓmlje>

DEFINICIJA

bot. biljka bez uočljiva debla, više stabljika koje oblikuju cjelinu granja; žbun

FRAZEOLOGIJA

(nešto se) iza grma valja dogodit će se nešto što se sprema u tišini, što je dalje od naših očiju, netko nešto sprema, namjerava;

u tom grmu leži zec sad je jasno o čemu se radi, sad se vidi uzrok

ONOMASTIKA

pr. (nadimačka): Gr̀mec, Gr̀mek (Zagorje, Prigorje), Gr̀mić, Grmóvšek (100, Zagorje), Gr̀muša (390, Banovina)

ETIMOLOGIJA

prasl. *grъmъ (slov. grm, rus. dijal. grom: humak)