tricij

trȋcīj (trȋtīj) m

DEFINICIJA

kem. najteži radioaktivni izotop vodika (simbol T); jezgra mu je triton od jednog protona i dva neutrona; dobiva se u nuklearnom reaktoru ozračenjem litija neutronima

ETIMOLOGIJA

nlat. tritium ≃ grč. trítos: treći