ubajatiti

ubàjatiti se svrš. <prez. ubàjatīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. ubàjaćen>

DEFINICIJA

reg. [i] (+ srp.)[/i] pokvariti se od preduga stajanja, izgubiti svojstva zbog ustajalosti

ETIMOLOGIJA

u- + v. bajat