kontigvitet

kontigvìtēt m <G kontigvitéta>

DEFINICIJA

1. svojstvo onoga što graniči, što se dodiruje

2. svojstvo onoga što je u susjedstvu, u blizini čega

ETIMOLOGIJA

njem. Kontiguität ← lat. contiguitas ≃ contiguus: granični ≃ kon- + tangere: dotaći