épiphytie — [ epifiti ] n. f. • 1845; du gr. epi « sur » et phuton « plante »; cf. épizootie ♦ Bot. Épidémie qui frappe les plantes de même espèce. Épiphytie de phylloxéra. ● épiphytie nom féminin Maladie contagieuse atteignant de nombreuses plantes. (C est… … Encyclopédie Universelle
epifit — EPIFÍT, Ă, epifiţi, te, adj. (Despre plante; şi substantivat) Care trăieşte fixat pe altă plantă fără a fi parazit, aceasta servindu i numai ca sprijin. – Din fr. épiphyte. Trimis de LauraGellner, 13.09.2007. Sursa: DEX 98 epifít adj. m., pl.… … Dicționar Român
epifít — adj. m., pl. epifíţi; f. sg. epifítã, pl. epifíte … Romanian orthography
epifito — pl.m. epifiti sing.f. epifita pl.f. epifite … Dizionario dei sinonimi e contrari
aerofit — aeròfīt m <G aerofíta> DEFINICIJA bot. biljka koja živi na drugim biljkama, a nije nametnik, usp. epifiti ETIMOLOGIJA aero + fit … Hrvatski jezični portal
epifít — a m (ȋ) bot. rastlina, ki raste na drugi rastlini in ima lastno presnovo, priraslika: alge, lišaji in mahovi so najbolj pogosti epifiti pri nas … Slovar slovenskega knjižnega jezika