- blagorodan
- blagòrodan prid. <odr. -dnī>DEFINICIJA1. arh. koji ima duše, ima srca; blag, blagodušan, duševan2. pov. koji je plemenita roda3. zast. koji je plemenit, plemenite, oplemenjene sorte (o voću i žitaricama, ob. o pšenici)ETIMOLOGIJArus. blagoródnyj: koji je plemenitoga roda
Hrvatski jezični portal. 2014.