peći

pȅći (koga, što, se) nesvrš. <prez. [i] (1. l. jd)[/i] pèčēm (se), [i] (3. l. mn)[/i] pèkū (se), impf. pècijāh/pèčāh (se), aor. pèkoh (se), imp. pèci (se), pril. sad. pèkūći (se), pril. pr. pȅkāvši (se), prid. rad. pȅkao/pȅkla (se) ž, prid. trp. pèčen, gl. im. pèčēnje>

DEFINICIJA

1. a. spremati, pripremati hranu za jelo kraj vatre, na žaru, na ražnju, na roštilju ili u peći [peći kruh; peći meso] b. pripremati alkoholni napitak djelovanjem vatre (kuhanjem, destilacijom i sl.) [peći rakiju]

2. izlagati vatri kakvu tvar ili predmet radi stjecanja novih svojstava (čvrstoće i dr.) [peći glinu]

3. paliti, žeći zrakama (o Suncu, papru)

4. a. djelovanjem čega užarenog, zapaljenog, vrućeg, vrelog, čega što nagriza, proizvoditi opekotine ili boli kao od opekotina [rana peče] b. pren. pričinjati duševne, moralne muke, patnje, gristi, mučiti [peče savjest]

5. a. (se) izlagati se toplini ili zrakama Sunca [pečem se od vrućine] b. pren. biti u neprilici

FRAZEOLOGIJA

pečene ševe (pečeni golubovi) ne padaju s neba ne dobiva se ništa badava, bez truda i rada;

peći koga (po) istiha (na laganoj, tihoj vatri) 1. smišljeno i sustavno nekoga mučiti 2. pripremati, pridobivati koga postepeno za što;

peci se kako znaš snalazi se kako znaš i možeš

ONOMASTIKA

pr. (nadimačka ili prema zanimanju): Pécić (Vukovar, Omiš, Posavina), Pècigoš (Zagreb, Osijek), Pècigus (Pregrada), Pècikoza (Z Slavonija, Posavina), Pècikozić (120, Posavina, Podravina), Pècimotika (Virovitica, Đurđevac), Pècirēp (Pula, Međimurje, Osijek), Pečénjak (Slavonski Brod, Rijeka, Klanjec), Pečenjáković (Vinkovci), Pèčēnko (Sveti Ivan Zelina, okolica Zagreba), Pečénković (Split, Krk, Đakovo)

ETIMOLOGIJA

prasl. *pekti (stsl. pešti, rus. peč', polj. piec), lit. kepti ← ie. *pek^w- (lat. coquere, grč. péssein)