pero

pèro sr <G -a, zb. pȇrje>

DEFINICIJA

1. rožnata i vlaknasta izraslina iz kože ptica

2. a. čelična ili od drugoga metala načinjena naprava kojom se piše i crta b. crtačka tehnika [crtež perom]

3. pren. pisac, autor teksta, novinar, književnik itd. [veliko pero; oštro pero]

4. a. sabljasti list bilja (ob. koji se samostalno odvaja) mladog luka b. oštar listić uz veći list; isperak c. cvjetni listić, latica

5. trzalica

6. [i] (+ potenc.)[/i] elastična naprava kojom se nešto napinje ili pokreće; opruga

7. žbica, palac na kotaču

8. šiljak buzdovana

9. kobilica jedrilice

SINTAGMA

čovjek od pera razg. onaj koji se bavi pisanjem, pisac, književnik;

elastično pero opruga;

guščje pero glavni pisaći pribor do sredine 19. stoljeća

FRAZEOLOGIJA

baciti pero u trnje prestati se baviti pisanjem;

(biti) majstor od pera, biti jak na peru, vladati dobro perom biti dobar pisac, stilist;

biti jači na peru nego na jeziku biti bolji pisac nego govornik;

biti lak na peru lako pisati;

držati pero u ruci baviti se pisanjem;

govoriti u pero govoriti nekome s tim da on to piše; diktirati;

ni dlake ni pera (ovdje) nema nikakve divljači;

oštriti pero na koga spremati se na kritiku, pismeni napad;

(jednim) potezom pera bez oklijevanja ili bez sentimentalnosti brzo i kratko odlučiti;

prihvatiti se (latiti se) pera, uzeti pero u ruke početi pisati;

staviti nešto pod pero zapisavši oteti nešto zaboravu;

stoji mi na vrh pera misao mi se rađa ili mi se rodila za vrijeme pisanja;

to je izašlo ispod njegova pera to je on napisao;

voditi pero 1. arh. pisati zapisnik 2. oblikovati slova na određen način;

uzeti pero u ruke početi pisati;

zabosti pero u ledinu prestati pisati;

živjeti od pera živjeti od pisanja

ONOMASTIKA

pr. (nadimačka): Pèrina (Šibenik, Dalmacija, v. i Petar), Pèrjan (Zaprešić), Perjánec (Sesvete)

top. (naselje): Perjàsica (Duga Resa, 116 stan.)

ETIMOLOGIJA

prasl. i stsl. pero (rus. peró, polj. pióro), lit. sparnas: krilo ← ie. *petr (lat. penna, grč. pterón)