apšikti — apšìkti, àpšika, o vlg. 1. tr. K, Š, Rtr, KŽ apteršti, apibjauroti išmatomis: Tie karveliai apìšikė visur, reikia vytie Adm. | Pleštekės baltos àpšika kopūstus kirminais Mžk. ^ Kaip àpšiktą šakalį muni mėtlio[ja] iš vietos į vietą Slnt. Kur… … Dictionary of the Lithuanian Language
psychagénésie — [psikaʒenezi] n. f. ÉTYM. Av. 1973 (in Lafon); de psych , et agénésie. ❖ ♦ Méd. Arrêt précoce du développement mental chez l enfant, dû à une cause organique. ❖ DÉR. Psychagénésiste … Encyclopédie Universelle
psychagénésiste — [psikaʒenezist] n. ÉTYM. Av. 1973 (in Lafon); de psychagénésie. ❖ ♦ Méd. Spécialiste de l éducation des enfants atteints de psychagénésie par la meilleure utilisation des capacités fonctionnelles qui leur restent. || Ordre des psychagénésistes.… … Encyclopédie Universelle
Psichari — [psika ri], Ernest, französischer Schriftsteller, * Paris 27. 9. 1883, ✝ (gefallen) Saint Vincent (Distrikt Luxemburg) 22. 8. 1914, Enkel von E. Renan; war Kolonialoffizier, trat 1912 zum Katholizismus über; begann mit Lyrik im Stil des… … Universal-Lexikon
Psycharis — Psychạris, Jannis, französisch Jean Psichari [psika ri], neugriechischer Schriftsteller, * Odessa 15. 5. 1854, ✝ Paris 30. 9. 1929; verbrachte seine Jugend in Konstantinopel und lebte seit 1868 in Frankreich (seit 1900 Professor an der École… … Universal-Lexikon
psicagogo — /psika gɔgo/ s.m. [dal gr. psykhagōgós, comp. di psykhḗ anima e ágō condurre, guidare ] (pl. ghi ), non com. (relig.) [presso gli antichi Greci, divinità che guidava le anime verso il regno dei morti] ▶◀ psicopompo … Enciclopedia Italiana
psicanalisi — /psika nalizi/ (o psicoanalisi) s.f. [dal ted. Psychoanalyse, comp. di psycho psico e Analyse analisi , termine coniato dal medico e neurologo austriaco S. Freud (1856 1939) nel 1896]. (med., psicol.) [teoria e pratica psicologica creata da S.… … Enciclopedia Italiana
psikati — psíkati (Ø) nesvrš. <prez. psȋčēm, pril. sad. psíčūći, gl. im. ānje> DEFINICIJA proizvoditi psiku ETIMOLOGIJA vidi psika … Hrvatski jezični portal
psikav — psȉkav prid. <odr. ī> DEFINICIJA koji je nalik psikanju ETIMOLOGIJA vidi psika … Hrvatski jezični portal
psikavost — psȉkavōst ž <G osti, I osti/ ošću> DEFINICIJA svojstvo onoga što je psikavo ili osobina onoga koji je psikav ETIMOLOGIJA vidi psika … Hrvatski jezični portal