jesti

jȅsti (što, koga, se) nesvrš. <prez. jȅdēm, pril. sad. jȅdūći, imp. jȅdi, prid. rad. jȅo, gl. im. jȅdēnje>

DEFINICIJA

1. žvakati i gutati jelo, hraniti se [jesti bez teka; jesti s tekom; nemaju što jesti]

2. (se) ljutiti se u sebi, gristi se

3. (koga) pren. izjedati koga, dosađivati

FRAZEOLOGIJA

ja (to) jedem (ono) mene jede = ja (to) pijem (ono) mene pije, v. piti ;

jesti (kome) iz ruke pitomo se ponašati, biti pokoran komu;

jesti koga pren. mučiti, žderati, gnjaviti;

jesti tuđi kruh, jesti tuđim zubima biti još nesamostalan, živjeti na čijem izdržavanju;

lezi hljebe da te jedem kaže se o onome koji želi samo uživati bez truda;

Oskar jede sve (prema stripu iz tridesetih godina o proždrljivom noju Oskaru) 1. proždrljiv je, vrlo rado jede, sve će pojesti sa slašću, slatkohran (ob. u šali ili hip. o ljudima i životinjama) 2. taj sve vjeruje, sve mu se može podmetnuti, naivan je, sve guta, sve će progutati (ob. u šali o osobama);

ne traži mi jesti može se čuvati za bolju priliku, imam vremena s time počekati, nemam problema da to pohranim za priliku kad mi zatreba (o alatu koji može poslužiti, o čemu što će se u budućnosti možda upotrijebiti ili bolje prodati itd.)

ONOMASTIKA

pr.: Jèdlička (← češ., Slavonija), Jèdličko (Nova Gradiška)

ETIMOLOGIJA

prasl. * (j)ěsti (stsl. jasti, rus. est', polj. jeść) ← ie. *h₁ed- (lat. esse, skr. atti: jede), prasl. * (j)ědlo: jelo