hrana

hrána ž

DEFINICIJA

ukupnost tvari i jela koje živo biće (čovjek, životinja, biljka) unosi u tijelo da se nadoknadi energija ili održi život organizma

SINTAGMA

brza hrana gotova hrana koja se u obliku sendviča i sl. kupuje na kioscima i sl. i odmah se može jesti;

dječja hrana hrana priređena po posebnom postupku za malu djecu koja još nemaju zube; papica;

duševna hrana ono što dobro djeluje na duh, što je potrebno duhu ili duši (umjetnost, književnost, itd.), užitak za duh, duševna potreba;

laka hrana hrana koja ne sadrži mnogo masnoća i koja se lako probavlja, koja ne pada teško na želudac;

suha hrana obrok koji se može ponijeti ili prenositi kao suha tvar, namijenjena jednom obroku ili više obroka [ponijeti suhu hranu];

tekuća hrana hrana koja se jede žlicom (juha, žitka hrana i sl.);

teška hrana visokokalorična hrana koja se teško probavlja;

topovska hrana, v. topovski ;

zdrava hrana 1. hrana u kojoj su dobro uravnoteženi svi potrebni sastavni dijelovi (bjelančevine, masnoće, kalorije itd.) 2. hrana koja nije zatrovana kemijskim sredstvima upotrijebljenim u vrijeme rasta (žitarice) ni konzervansima ni drugim kemikalijama

ONOMASTIKA

m. os. imena (narodna), zast. rij.: Hrànimīr, Hrànislav, Hrànivoj; hip.: Hrȁja, Hrȃn, Hrȃnča, Hránko

pr.: Hránčo (Županja), Hránić (660, Ivanec), Hranílović (270, Međimurje), Hrànitelj (Moslavina), Ránić (260, Petrinja, Moslavina, Banovina, Z Slavonija), Ranílović (120, Podravina, Prigorje), Ranisávljević (170, Nova Gradiška, Požega, Slavonija)

ETIMOLOGIJA

prasl. *xorna (stsl. xrana, rus. xoróna, polj. dijal. charna) ← ? ie. *skorneh₂ ≃ lat. caro: meso